Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны - Миле Белаяц

203

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 237.

204

Dedijer V. Op. cit. S. 261

205

Момбауер А. Указ. соч. С. 27–30.

206

Röhl J. Wilhelm… II. Vol. 3. Р. 1074; Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and military documents… Р. 143. Doc. 98.

207

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 773. (автор цитирует по: Czernin Count Ottokar. In the World of War. London, 1919. P. 46).

208

Pfefer Leo G. Op. cit. В Германии Пфеффера подвергли нападкам за то, что его книга «вторит известному тезису о том, что сербское правительство не несло ответственности за покушение» (См.: Буха В. Указ. соч. С. 102. Сноска 277); О мотивах, побудивших его взяться за перо, Пфеффер поведал в интервью загребской газете «Обзор» и в собственной статье в журнале «Новая Европа» (Загреб). В период существования квислингского Независимого государства Хорватия Пфефферу снова пришлось оправдываться.

209

MacMillan Margaret. The War that ended Peace. The Road to 1914. (Random House) New York, 2013. P. 549.

210

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С.244.

211

Екмечић М. Стварање Југославије… II. С. 688–689.

212

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 772 (автор ссылается на: «Kriegsschulfrage». Берлин. Июль 1926. С. 485–489).

213

Wegerer Alfred. Der Ausbruchdes Weltkrieges. Hamburg, 1939; Вегерер был постоянным редактором и сотрудником следующих изданий: «Kriegsschulfrage» и «Berliner Monatshefte». В 1923–1937 гг. возглавлял Центральную службу по исследованию причин войны (Zentralstelle für Erforschung der Kriegsursachen).

214

Barnes Harry Elmer. The Genesis of the World War. New York, 1926.

215

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 772 (автор ссылается на Serge V. Mémoires d’un révolutionnaire de 1901 à 1941. Paris, 1951. P. 198–199).

216

Ibid.; Albertini Luigi. Le Origine della Guerra del 1914. I–III. (Bocca) Milano, 1942–1943 (английское издание: The Origins of the War of 1914. I–III. London. 1952–1957 (1965)).

217

Буха В. Указ. соч. С. 87. Сноска 231 (автор ссылается на: Artamonov V. Erinnerungen an meine Militärattachezeit in Belgrad // Berlin Monatshefte. 7–8. 1938).

218

Dedijer V. Op. cit. S. 773. Сноска 9. (автор ссылается на: Übersberger H. Östereich zwischen Russland und Serbien. II. Köln – Gratz, 1958. S. 239–305).

219

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 224. 230–231, 305

220

Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата. Зборник грађе. (приредили: Алексеј Тимофејев, Дарко Кремић). (ИНИС) Београд, 2014.

221

Стојадиновић Драгиша. Отворено писмо Југословенској академији наука, Загреб, Српској академији наука, Београд и Српској матици у Новом Саду, поводом текстова М. Крлеже ’Српске теме’ у београдском листу Политика, посебно наставка под насловом ’Пашић и Солунски процес’// «Политика». 9. јун 1963. (NBS. P 736/III/69.)

222

Там же.

223

Живановић М. Указ. соч. С. 576. Сноска 46 (автор ссылается на: Auswaertige Politik. Берлин – Хамбург. Вып. 7 за июль 1943 г.)

224

Псевдоним бывшего «младобоснийца» и добровольца в Балканских и Мировой войнах Мустафы Голубича.

225

Kazimirović Vasa. NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika Gleze fon Horstenaua. (Narodna knjiga) Beograd, 1987. S. 60.

226

Јовановић Марамбо В. М. Потрага за украденом историјом. Извештај о пљачки српских историјских докумената у Другом светском рату и настојањима да се врате Србији. (Издавачка књижара JUGOISTOK D.O.O.) С. 167. Сноска 168; Казимировић В. Указ. соч. С. 370–371; Jelavich Barbara. What the Habsburg Government Knew about Black Hand // Austrian History Yearbook. Vol. XXII. 1991. P. 131–150, 137.

227

Перишић M. Указ. соч. С. 45–53.

228

Јовановић Пижон Јован М. Дневник (1896–1920) (приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић). (Прометеј-РТС-АЈ) Нови Сад, 2015.

229

Станојевић С. Убиство аустриског престолонаследника Фердинанда. Прилози питању о почетку Светског рата. Београд, 1923.

230

Ксјуњин А. Крв Словенства. 1925.

231

Бјелајац М. Мистерија Аписовог призња и даље траје // Живановић Милан Ж. Пуковник Апис, Солунски процес хиљаду деветсто седамнаесте. (Прометеј-РТС) Нови Сад, 1915. С. VII–XXV.

232

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 49. Сноска 17 (Автор ссылается на «неопубликованные акты сербского Министерства иностранных дел»).

233

Там же. С. 49. Сноска 18.

234

Kriegsursachen. Beoiträge zur Erforschung der Ursachen des Europäischen Krieges mit spezieller Berücksichtigung Russlands und Serbiens. Von Dr. M. Bogitschewitsch, ehamaligen Serbischen Geschäfstrager in Berlin. Zürich, 1919. (Druck und Verlas Art. Institut Orell Füssli).

235

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 51.

236

Там же. С. 52.

237

Там же.

238

Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 53. Сноска 22. (Diese Dokumente sind offenbar nicht wesensgleich mit den im November 1915 im Kloster Ljubostinja bei Trstenik im oberen Moravatale erbeuteten und Ende Dezembar 1915 in das Haus-, Hof-, und Staatsarchiv gebrachten (serbischen Aktenstücken) welche zum grossen Teil bei M. Bogitschwitsch, die Auswartige Politik Serbiens 1903–1914, I. Band, Berlin 1928 abgedruckt sind (Wien, Reicharchiv, 305, 6 Februar 1942).

239

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 54.

240

Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 49. Сноска 16 (Автор ссылается на: Seton-Watson R. W. A Germanised Serb on War Origins // The New Europe. London, 16 October 1919. Р. 17–21).

241

Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 182. (Автор ссылается на: Gooch G. P. Recent Revelations of European Diplomacy, Fourt Impression. London, 1930. Р. CXXVI.).

242

Цит. по: Казимировић В. Црна рука… С. 620–621 (Автор ссылается на: Würthle F. Die Spur fürht nach Belgrad, Wien, 1975. S. 282). В отличие от Марамбо, указывавшего, что среди 417 документов имеются фальшивки, состряпанные австрийскими агентами, Вюртле ссылается на пометку чиновника югославского МИДа от 1929 г. (на возвращенных документах, которые снова были захвачены в 1941 г.) о том, что документы подлинные (Казимировић В. Указ. соч. С. 621. Сноска 549; Würthle F. Op. cit. S. 344).

243

Црњански М. Ембахаде. I. (НОЛИТ) Београд, 1983, с. 89–90. Позднее к такому же выводу придет и представитель молодого поколения историков: «Политически мотивированное перекладывание ответственности за войну на Сербию и все остальные государства враждебного блока… Эти тезисы, озвученные в рамках общей государственной политики, следовало конкретизировать и переработать в подтвержденные фактами и достоверные с научной точки зрения обвинения против Сербии» (Буха В. Указ. соч. С. 6).

244

Цит. по: Kazimirović V. NDH… S.53. F. 15.

245

Бјелајац М. Мистерија Аписовог признања… С. X–XXIII.

246

Там же. С. XVII–XIX.

247

Јовановић Слободан. Сабрана дела. Књ. 11. Београд, 1991. С. 337.

248

Там же. С. 326.

249

Там же. С. 340–343.

250

Живановић М.Ж. Указ. соч.

251

Казимировић В. Указ. соч. С. 747–753.

252

Вучковић В. Ј. Унутрашње кризе Србије и Први светски рат // Историјски часопис. 1965. С. 221–222; Јанковић Д. Југословенско питање и Крфска декларација, Београд, 1973. С. 71, 72. (Цит. по: Казимировић В. Указ. соч. С. 750.)

253

Љушић Радош. Принцип Гаврило (1895–1918), оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 336.

254

Там же. С. 341, 328.

255

McMeekin S. The Russian Origins of the First World War. (The Belknap Press) Harvard, 2011. P. 42. Вывод, будто Пашич знал о заговоре, подкрепляется ссылками на Сидни Фея (1928) и Луиджи Альбертини (1942–1943) (См. также: он же. July 1914. Countdown to War. Cambridge, Mass. Belknap Press of Harvard University Press, 2013. С. 408.)

256

Дипломатска преписка о српско-аустроугарском сукобу. Ниш, 1914; Српско-аустријски и европски рат: Дипломатски и други документи. I. Ниш, 1915.

257

Цит. по: Љушић Радош. О судбини Ћоровићеве књиге «Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку» // Ћоровић Владимир. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. (Библиотека града Београда) Београд, 1992. С. 824).

258

Там же. С. 826, 827. Хотя Богичевич в предисловии написал, что в его распоряжении имеются оригиналы и большое количество копий, Марамбо и другие авторы с легкостью установили, что речь идет о документах, найденных в Любостине. По сути, Милош Богичевич просто подписал книгу, которую подготовили Ганс Шиллер и Ганс Фернле. См.: Kriegsursachen, Beiträge zur Erfoschung der Ursachen des Europäischen Krieges mit spezieller Berücksichtinfunf Russland und Serbiens. Zürich, 1919.